Putovanje

ŠTA SAM NAUČIO ZA GODINU DANA ŽIVOTA BEZ STALNE ADRESE

Jutro 14. marta 2024. godine. Otvorio sam oči u sobi pansiona u Sokobanji, u sobi broj 4, koja miriše na staro drvo, gas iz peći i nenametljiv miris nane od jastuka koji je domaćica ispeglala pre mog dolaska. Niko me nije čekao. Niko nije znao gde sam. Napolju je padala suva januarska magla na gola stabla. I shvatio sam da je prošla tačno godina dana od dana kad sam dao otkaz i da više nemam ni kreč na zidu svog stana koji mi dolazi u misli.