Nomadski Zivot

IMAM STAN U STAROM GRADU U KOJEM NE ŽIVIM, I RAZMIŠLJAM ŠTA DA RADIM

Subota, 22. februara 2026, pansion u Zaovinama. Otvorio sam mail oko sedam ujutru, kafa je još bila topla, prozor je bio zaleđen po spoljnoj strani. Treba da plati struja za stan u Starom Gradu. Mesec januar 2026. Iznos 4.870 dinara. Za prostor u kojem nisam bio od novembra. Otvorio sam bankovnu aplikaciju, poslao uplatu, zatvorio laptop i gledao kako para izlazi iz šolje. Ovaj mesec, kao i svaki drugi od marta 2023, postavio sam sebi isto pitanje. Zašto i dalje plaćam?

ŠTA SAM NAUČIO ZA GODINU DANA ŽIVOTA BEZ STALNE ADRESE

Jutro 14. marta 2024. godine. Otvorio sam oči u sobi pansiona u Sokobanji, u sobi broj 4, koja miriše na staro drvo, gas iz peći i nenametljiv miris nane od jastuka koji je domaćica ispeglala pre mog dolaska. Niko me nije čekao. Niko nije znao gde sam. Napolju je padala suva januarska magla na gola stabla. I shvatio sam da je prošla tačno godina dana od dana kad sam dao otkaz i da više nemam ni kreč na zidu svog stana koji mi dolazi u misli.