Šta Sam Naučio Za Godinu Dana Života Bez Stalne Adrese

Prošlo je godinu dana otkad sam dao otkaz i počeo da putujem po Srbiji. Ljudi me stalno pitaju dve stvari: “Kako to finansiraš?” i “Zar ti nije usamljeno?”

Odgovor na oba pitanja je komplikovaniji nego što očekuju.

Kako to izgleda u praksi

Nemam raspored. Nemam itinerer. Imam laptop, fotoaparat i ranac. Ostajem negde dok mi je lepo, pa idem dalje. Ponekad je to 3 dana, ponekad 3 nedelje.

Spavam u pansionima (1.500-3.000 RSD/noć), kod prijatelja, ponekad u šatoru kad je vreme lepo. Zimi sam uglavnom u banjama jer je smeštaj jeftin van sezone.

Finansije: realan pregled

Zarađujem kao freelance copywriter i prodajom fotografija. Mesečni prihod varira: 400-800 EUR. Zvuči malo, ali troškovi su isto mali:

• Smeštaj: 200-350 EUR (zavisi od mesta)
• Hrana: 150-200 EUR (domaća kuhinja u selima je neverovatno jeftina)
• Prevoz: 50-100 EUR (autobus ili deljenje vožnje)
• Ostalo: 50-100 EUR

Ukupno: 450-750 EUR. Nekad sam na nuli, nekad imam višak. Ali nemam kiriju od 400 EUR, nemam račune za stan od 100 EUR, nemam troškove koje imaš kad živiš u Beogradu.

Šta je divno

Jutro u novom mestu. Probuditi se u planini, izaći na terasu pansiona i videti maglu koja se diže iz doline. To ne može da se kupi.

Ljudi. Srbi u malim mestima su najgostoprimljiviji ljudi koje sam sreo. Baba u Toplom Dolu mi je dala teglu ajvara i rekla “nisi ti meni gost, ti si mi dete”. Nisam je poznavao. Ona mene nije poznavala.

Tišina. U Beogradu nisam znao koliko mi je bučno u glavi dok nisam proveo nedelju dana u selu gde jedini zvuk dolazi od vetra i pasa.

Šta je teško

Usamljenost. Da, ponekad jeste usamljeno. Posebno uveče, kad nemaš sa kim da večeraš. Zovem prijatelje, ali nije isto.

Administracija. Prijava prebivališta, zdravstvena knjižica, pošta. Sve ovo postaje komplikovano kad nemaš stalnu adresu.

Stan u Starom Gradu. I dalje ga imam. I dalje plaćam račune. Znam da treba da ga prodam ili izdam, ali ne mogu da se nateram na tu odluku. To je poslednja veza sa “normalnim” životom.

Da li bih to ponovo uradio

Da. Ali drugačije. Prodao bih stan pre nego što sam krenuo (ili bar izdao). Uštedeo bih više pre polaska. I ne bih se pretvarao da je sve savršeno, jer nije. Ali je moje.

Neki ljudi putuju da bi pobegli od nečega. Ja putujem jer sam shvatio da mi život koji sam imao, stan, posao, rutina, nije bio moj. Bio je nešto što sam preuzeo jer su svi oko mene imali isto.

Sada živim život koji sam izabrao. Sa svim nedostacima.

Za konkretne destinacije koje sam posetio, počni sa Vrnjačkom Banjom ili vikend izletima iz Beograda.