Šta Sam Naučio Za Godinu Dana Života Bez Stalne Adrese

Jutro 14. marta 2024. godine. Otvorio sam oči u sobi pansiona u Sokobanji, u sobi broj 4, koja miriše na staro drvo, gas iz peći i nenametljiv miris nane od jastuka koji je domaćica ispeglala pre mog dolaska. Niko me nije čekao. Niko nije znao gde sam. Napolju je padala suva januarska magla na gola stabla. I shvatio sam da je prošla tačno godina dana od dana kad sam dao otkaz i da više nemam ni kreč na zidu svog stana koji mi dolazi u misli.

Ljudi me stalno pitaju dve stvari. “Kako to finansiraš?” i “Zar ti nije usamljeno?” Odgovor na oba pitanja je komplikovaniji nego što očekuju.

Brzi pregled, rezime godinu dana nomadskog života u Srbiji

Godinu dana bez stalne adrese u Srbiji, spavajući u pansionima, kod prijatelja i ponekad u šatoru, košta između 450 i 750 evra mesečno. Prihod kao freelance copywriter i prodavac fotografija bio mi je 400 do 800 evra mesečno. Divno je bilo jutro u nepoznatim mestima i tišina van Beograda. Teško je bilo samosti uveče i administrativni problemi bez prebivališta. Ponovo bih to uradio, ali bih prvo prodao ili izdao stan u Starom Gradu.

Kako to izgleda u praksi

Nemam raspored. Nemam itinerer. Imam Thule ranac od 40 litara, laptop Lenovo Thinkpad T14 iz 2021, Fujifilm X-T4, troje pantalone i pet majica. Ostajem gde mi je lepo, idem dalje kad osetim da treba. Ponekad je to 3 dana u Zaovinama, ponekad 3 nedelje u Sokobanji.

Spavam u:

• Pansioni u selima i banjama, 1.500 do 3.000 dinara po noći sa doručkom
• Kod prijatelja, besplatno ali uz obavezno donošenje ručka ili rakije
• U šatoru, od maja do septembra na mestima gde je to dozvoljeno ili tolerisano
• Hostelima u većim gradovima, 1.200 do 2.000 dinara za krevet u sobi za više osoba

Zimi sam uglavnom u banjama jer je smeštaj van sezone 30 do 50 posto jeftiniji.

Kako finansiram život bez stalne adrese

Zarađujem kao freelance copywriter i fotograf. Glavni klijenti su dve marketinške agencije iz Berlina i jedan izdavač iz Beča, sve remote, plaćeno u evrima preko Wise računa.

Mesečni prihod, realan pregled

• Copywriting za nemačke klijente, 350 do 600 EUR
• Prodaja fotografija preko Shutterstock i direktnim klijentima, 50 do 200 EUR
• Ukupno, 400 do 800 EUR mesečno

Zvuči malo. I bilo bi malo da plaćam kiriju u Beogradu. Ali troškovi nomadskog života u Srbiji su sasvim drugi:

Mesečni troškovi

• Smeštaj, prosečno 250 do 350 EUR
• Hrana, 150 do 200 EUR, domaća kuhinja u selima je neverovatno jeftina
• Prevoz, 50 do 100 EUR, uglavnom autobus i povremeno deljenje vožnje
• Ostalo, osiguranje, telefon, knjige, nešto sitno za fotografsku opremu, 50 do 100 EUR
• Ukupno, 500 do 750 EUR mesečno

Neki mesec sam na nuli, neki imam višak od 200 evra. Ali nemam kiriju od 400 EUR, nemam račune za stan od 120 EUR, nemam troškove koje imaš kad živiš u Beogradu. Matematika nije romantična, ali drži.

Šta je u tome divno

Jutro u novom mestu. Probuditi se na trećem spratu pansiona u Zaovinama, izaći na balkon u trenerkama i videti kako se magla diže iz doline kao beli dim iz tiganja. Čuti zvono ovce iz susednog dvorišta i osetiti miris dima iz kamina prvih kuća u selu. To ne može da se kupi, i tamo gde sam bio ranije nije postojalo.

Ljudi. Srbi u malim mestima su najgostoprimljiviji ljudi koje sam sreo. Baba Mira iz sela Topli Do mi je jedno popodne ugurala u ruke teglu ajvara od kilo i po, dve pogače i šljivu u flašici. Rekla je “nisi ti meni gost, ti si mi dete”. Nisam je znao. Ona mene nije znala. Bio sam kod nje pola sata jer sam pitao za put.

Tišina. U Beogradu nisam znao koliko mi je bučno u glavi dok nisam proveo sedam dana u Dojkincima gde jedini zvuk dolazi od vetra koji prolazi kroz krošnje hrastova i povremeno pas koji laje iz sledećeg dvorišta. Prva tri dana nisam mogao da spavam jer mi je bilo pretiho. Od četvrtog dana sam počeo da čujem sebe.

Šta je u tome teško

Usamljenost. Da, ponekad jeste usamljeno. Posebno uveče, u pansionu u selu gde se sunce spušta u pet popodne a mrak traje do pola osam ujutru. Nema sa kim da večeraš. Zovem prijatelje preko WhatsApp-a ali nije isto kao kad je neko fizički prisutan. Pišem više nego ranije, delimično zato što imam više vremena, delimično zato što je pisanje način da ne budem sam.

Administracija. Prijava prebivališta, zdravstvena knjižica, pošta, porezi. Sve postaje komplikovano kad nemaš stalnu adresu. Moji se pisma šalju na adresu roditelja u Zemunu. Svaka poseta lekaru zahteva pola sata objašnjavanja službenici.

Stan u Starom Gradu. I dalje ga imam. I dalje plaćam račune oko 120 evra mesečno. Znam da treba da ga prodam ili izdam, ali ne mogu da se nateram na tu odluku. Jedina materijalna veza sa “normalnim” životom, i svaki put kad stignu računi osetim istu stisnutost u grudima.

Poziv koji sam obavio i odluka koja čeka

Pre par meseci sam nazvao jednu agenciju u Beogradu, Predrag Nekretnine, samo da pitam koliko bih realno mogao da dobijem za stan. Stari Grad, 40 kvadrata, treći sprat. Očekivao sam brzinski marketing odgovor.

Umesto toga, čovek me je pitao dvadesetak pitanja o orijentaciji, stolariji, stanju krovа, kada je menjan parket. Onda je rekao jednu rečenicu koja mi je ostala u glavi: “Ne mogu da vam dam cenu preko telefona, moram da vidim stan.” Nisam navikao da mi ljudi prodaju proces umesto obećanja. Zakazao sam obilazak i onda sam ga otkazao. Zakazaću ga ponovo. Još ne znam kada.

Da li bih sve ovo ponovo uradio

Da. Ali drugačije.

Prvo, stan. Prodao bih ga ili barem izdao pre nego što sam krenuo. Ne treba ti jedna noga u prošlom životu kad krećeš u novi.

Drugo, finansijski buffer. Uštedeo bih 6.000 do 8.000 evra pre polaska. Krenuo sam sa 2.500 evra i bilo je nervozno prvih šest meseci.

Treće, iskrenost prema sebi. Ne bih se pretvarao da je sve savršeno. Nije. Ima večeri kad ti fali jednostavan krevet u sopstvenoj sobi. Ima jutara kad ti fali kafa iz iste šolje svakog dana. Nomadski život nije Instagram. Stvaran je, sa svim prednostima i svim nedostacima.

FAQ, najčešća pitanja o nomadskom životu u Srbiji

Koliko košta nomadski život u Srbiji mesečno?

Između 500 i 750 EUR mesečno, ako spavaš u pansionima i jedeš domaću hranu. Može i jeftinije ako više koristiš šator i kuvaš sam, ali ispod 350 EUR je teško i naporno.

Da li je teško biti freelancer i putovati po Srbiji?

Tehnički nije. Internet ima skoro svugde. Teško je psihički, jer nemaš rutinu i radne prostore, pa je samodisciplina jedino što te drži.

Šta sa zdravstvenim osiguranjem kad nemaš stalnu adresu?

Zadržao sam prijavljeno prebivalište na adresi roditelja u Zemunu i plaćam zdravstveno osiguranje preko NSZ-a kao samozaposlena osoba. Mesečno oko 8.000 dinara.

Da li bi preporučio ovaj način života svima?

Ne. Preporučio bih ga ljudima koji već osećaju da ih trenutni način života guši. Ako si srećan sa stanom, poslom i rutinom, nemoj da rušiš to što radi. Ali ako ti već godinama sve to liči na teret, onda da, razmisli ozbiljno.

Za kraj

Neki ljudi putuju da bi pobegli od nečega. Ja putujem jer sam u februaru 2023, dok sam sedeo u kuhinji svog stana u Starom Gradu i gledao kako para izlazi iz šolje kafe, shvatio da život koji imam, stan, posao, rutina, nije moj. Bio je to život koji sam preuzeo jer su svi oko mene imali isto. Bio je to život koji se podrazumeva ali ne pripada.

Sada živim život koji sam izabrao. Sa svim nedostacima, i sa tišinom ujutru u nepoznatom selu koja je, za mene, vredi svega.

Za konkretne destinacije gde sam bio, počni sa Vrnjačkom Banjom, Sokobanjom ili Starom planinom.