Imam Stan U Starom Gradu U Kojem Ne Živim, I Razmišljam Šta Da Radim

Svaki mesec platim oko 120 EUR za račune stana u kojem ne spavam. Struja na minimumu, voda otiče za istrošenu instalaciju, internet koji niko ne koristi. Plaćam za prazan prostor u jednom od najskupljih delova Beograda.

Ovo traje godinu dana. I svaki mesec se zapitam isto: zašto?

Emotivna strana

Taj stan sam kupio sa 30 godina. Bilo je to ostvarenje sna. Centar Beograda, Stari Grad, 5 minuta od Knez Mihailove. Mama je plakala od sreće. Tata je rekao “sad si pravi domaćin”.

Prodati ga znači priznati da više nisam ta osoba. Nisam “pravi domaćin” sa stanom u centru. Ja sam nomad sa rancem i fotoaparatom koji živi po pansionima. I to me čini srećnim. Ali to ne čini mamu srećnom.

Finansijska strana

Stan u Starom Gradu, 40m², treći sprat, vredan oko 80.000-90.000 EUR po trenutnim cenama. Tih 80.000 EUR sedi u betonu i zidovima dok ja plaćam da budu prazni.

Da ga prodam, imao bih novac koji bi mi omogućio 5+ godina nomadskog života bez finansijskog stresa. Ili bih mogao da ga uložim i živim od prihoda.

Da ga izdam, imao bih 350-450 EUR mesečno pasivnog prihoda. Ali bio bih i dalje vlasnik, sa svim problemima koji dolaze uz to (popravke, stanari, porez).

Poziv koji sam obavio

Jednom, pre par meseci, nazvao sam Predrag Nekretnine. Samo da pitam. Koliko bi realno mogao da dobijem. Očekivao sam brzinski odgovor i marketing priču.

Umesto toga, čovek me je pitao 20 pitanja: sprat, stanje, orijentacija, da li ima lift, kakav je krov, kada je menjana stolarija. Onda je rekao: “Ne mogu da vam kažem tačnu cenu preko telefona. Moram da vidim stan.”

To me je nekako uzbilo iz ravnoteže. Navikao sam na ljude koji prodaju obećanja. On je prodavao proces.

Zakazali smo obilazak za sledeći put kad budem u Beogradu. Još nisam otišao. Možda zato što znam da će posle tog razgovora odluka postati realna.

Gde sam sad

Ne znam. I to je OK. Neke odluke ne treba žuriti. Ali svaki mesec kad platim te račune za prazan stan, znam da sam bliži odluci.

Možda ću sledeći tekst pisati iz stana koji je već prodat. Možda ću ga izdati. Možda ću se vratiti i živeti u njemu. Ne znam.

Ali znam da me ta neizvesnost više ne plaši. Pre godinu dana bi me blokirala. Sad je samo deo putovanja.

Ako te zanima kako sam uopšte stigao do ove tačke, pročitaj kako izgleda godina bez stalne adrese.