Kopaonik leti: vodič za prirodu van sezone

Prvi put sam došao na Kopaonik u julu, greškom, jer sam bežao od beogradske vrućine koja ti se lepi za kožu kao mokra košulja. Umesto gužve sa ski-pasovima i redova za žičaru, dočekala me je planina koja diše: livade boje senfa, vetar koji miriše na majčinu dušicu i borovinu, i tišina tako gusta da sam čuo sopstveni bilo dok sam se peo ka Pančićevom vrhu.

Većina ljudi Kopaonik zna samo kao zimsku razglednicu, kao mesto gde se ide da bi se skijalo i fotografisalo na snegu. Ali ta planina ima drugo, tiše lice, i to lice se pokazuje tek kada snega nestane. Ovaj tekst je za one koji hoće da ga vide.

Zašto Kopaonik leti izgleda kao potpuno druga planina

Zimi je Kopaonik pozornica. Leti je pozadina, i to je poenta. Nema muzike sa terasa, nema onog osećaja da moraš negde da stigneš. Ostaju samo planina, svetlo i ti.

Ono što turisti najčešće propuste jeste kako se svetlo menja tokom dana na ovoj visini. Ujutru je vazduh skoro plav, providan na način koji dole u dolini ne postoji, jer nema prašine ni isparenja grada. Oko podneva sunce udari jako, ali te ne guši, jer je temperatura u proseku deset stepeni niža nego u Beogradu. Uveče, kada se sunce spusti iza Suvog Rudišta, čitav greben dobije boju bakra, a onda naglo zahladni i moraš da izvučeš duks čak i sredinom jula.

Kopaonik je najveći planinski masiv centralne Srbije, a Nacionalni park pokriva njegov najviši, centralni deo. Pančićev vrh, na 2017 metara, najviša je tačka i mesto gde stoji mauzolej Josifa Pančića, botaničara po kome je vrh dobio ime. Sa njega, po vedrom danu, vidiš planine koje inače postoje samo kao imena na karti.

Koje planinarske staze prvo da pređeš

Lepota Kopaonika leti je što ne moraš biti alpinista. Većina staza kreće sa Suvog Rudišta, glavnog turističkog centra, i vodi kroz otvorene livade i retku planinsku šumu, tako da skoro sve vreme imaš vidik. Evo ruta koje ja obilazim kad se vratim, i to onim redom kojim ih preporučujem strancu koji prvi put dolazi.

• Ka Pančićevom vrhu (2017 m): klasik i najlakši od velikih vrhova. Do vrha se stiže laganom šetnjom za sat do sat i po, staza je široka i pregledna. Idi rano, dok je vazduh još hladan i pre nego što se oblaci naviju oko grebena.
• Nebeske stolice: stenovita formacija i vidikovac odakle se vidi klisura reke Samokovke. Ovde je najlepše svetlo kasno popodne, kad senke stena postanu duge.
• Jankove bare: predeo bara, potoka i planinske paprati, deo staze zdravlja. Idealno za lagano jutro, sa mnogo ptica i one vlažne, zemljane mirisne note posle rose.
• Vodopad Jelovarnik: najviši vodopad u Srbiji, oko 71 metar u tri kaskade. Staza kreće od Suvog Rudišta naniže kroz gustu bukovu šumu i traži bar pola dana. Za mene, najlepša stvar na celoj planini leti.
• Markova stena: kraća tura do vidikovca sa pogledom na dolinu, dobra za popodne kad nemaš snage za veliku turu.

Ono što turisti propuste: većina se zaustavi na vrhu, uslika i vrati istim putem. Prava planina počinje kad skreneš sa glavne staze na uzanu kozju stazu i sedneš na kamen bez ijednog drugog čoveka na vidiku. Tada čuješ kako Kopaonik zapravo zvuči.

Šta videti u okolini: vodopadi, jezera i izvori

Kopaonik nije samo greben. Podno planine i u njenom podnožju krije se voda, a voda je ono zbog čega se leti isplati imati auto.

Već pomenuti Jelovarnik je kruna, ali okolina ima još. Reka Samokovka pravi niz manjih kaskada dostupnih sa staze, a izvori pitke vode su svuda, ledeni čak i u avgustu. Ako si spreman da se malo odvezeš, u široj okolini planine su i akumulaciona jezera koja leti postaju mesta za kupanje i pecanje, sa temperaturom vode koja te budi bolje od kafe.

Ne zaboravi ni Đavolju varoš, koja nije na samom Kopaoniku ali je na dohvat ruke sa istočne strane, oko sat i po vožnje. To su one bizarne zemljane kule sa kamenim kapama, spomenik prirode koji izgleda kao pejzaž sa druge planete. Ako već ideš toliko na jug Srbije, greh je ne skoknuti.

Za one koji vole da nižu planine, Kopaonik se lepo uklapa u širu turu istočne i zapadne Srbije. Ja obično kombinujem visinu Kopaonika sa nečim potpuno drugačijim, pa ako planiraš duži put, pogledaj i moj vodič za Staru planinu, gde su livade još divlje i praznije.

Koliko košta smeštaj na Kopaoniku leti?

Kraće rečeno: mnogo manje nego zimi, i to je najbolje čuvana tajna ove planine. Van skijaške sezone cene padnu, jer nema navale, a planina je, iskreno, lepša.

Da bude jasno, sve brojke ispod su orijentacione i menjaju se od objekta do objekta i iz godine u godinu, pa ih uzmi kao okvir, ne kao ponudu. Ali red veličine je pouzdan.

Moj savet: apartman kod domaćina na Suvom Rudištu ili u obližnjim selima daje najbolji odnos cene i osećaja. Domaćini leti imaju vremena da popričaju, da ti kažu koja staza je te nedelje prohodna i gde ima pravog domaćeg sira. Taj razgovor uz jutarnju kafu vredi više od bilo koje zvezdice.

Kako do Kopaonika i kome leto na planini odgovara

Kopaonik je otprilike 280 kilometara od Beograda, što je tri i po do četiri sata vožnje. Ideš auto-putem ka jugu do Kruševca ili preko Kraljeva, a onda serpentinama uz planinu, i taj poslednji deo puta je pola doživljaja: svaki zavoj otvori novi pogled na dolinu koja se smanjuje ispod tebe. Bez auta se stiže autobusom do Brzeće u podnožju, pa lokalnim prevozom ili kombijem naviše, ali za slobodu istraživanja okoline auto je skoro obavezan.

Kome ovo odgovara?

• Planinarima i šetačima koji hoće visinu bez tehničkog penjanja.
• Porodicama sa decom, jer su glavne staze blage i bezbedne.
• Fotografima, zbog svetla i praznih pejzaža koje zimi ne možeš da uhvatiš od gužve.
• Onima koji beže od vrućine, jer je na 1700 do 2000 metara letnji dan blag, a noć hladna i savršena za spavanje.

Manje odgovara onima koji traže žurku i noćni život, jer toga leti gotovo da nema. Ali ako te noćni život i ne zanima, to je zapravo najbolja vest.

Za mene, koji nemam stalnu adresu i biram gde ću sledeći mesec da se probudim, Kopaonik leti je podsetnik zašto uopšte volim da živim ovako. Kad sedneš na kamen na 2000 metara, sa vetrom i tišinom, sve pitanja o tome gde je tvoj dom postanu malo tiša. Ako tražiš još jednu ovakvu tihu planinu za produžetak putovanja, moj vodič za vikend na Tari vodi te ka klisurama i vidikovcima na zapadu.

Ponesi duks, ponesi bocu za vodu i ostavi malo prostora u planu za nigde. Kopaonik leti se ne prelazi na brzinu. On se pusti da ti se desi.